Међународни дан људских права

Као подсетник да свако има право на живот, слободу и сигурност, широм света обележава се Међународни дан људских права. Овај дан обележава се од 1950. године, две године након што је 10. децембра потписана Универзална декларација о људским правима. Данашњи дан обележава се широм света као Међународни дан људских права, који треба да подсети да свако, без изузетака, има право на живот, слободу и сигурност, да су та права универзална и да не зависе од националне, државне, идеолошке, социјалне и културне припадности.

Тим документом се штите грађанске, политичке, економске, социјалне и културне слободе и права човека - од права на живот и слободу до права на достојанство, приватност, социјалну сигурност и удруживање.
Усвајање Декларације представљало је крупан напредак у том тренутку, а том приликом остале су уздржане земље совјетског блока, Саудијска Арабија и Јужноафричка Република.
УН су 1966. донеле два споразума, којима су разрађене слободе и права прокламована Декларацијом о људским правима, а документе је прихватило 130 земаља.
У оквиру Савета Европе 1950. донета је Конвенција о заштити људских права и основних слобода која, поред основних права, установљава и механизме заштите и надзора над њиховим остваривањем.
Дан уочи овогодишњег обележавања у Србији, заштитник грађана Саша Јанковић и стална координаторка Уједињених нација у Србији Ирена Војачкова Соларно, упозорили су да се ситуација у области људских права у земљи непрекидно побољшава, али да су рањиве групе и даље дискриминисане.
Они су подсетили да је напредак у поштовању људских права утврђен и током недавне посете високе комесарке УН за људска права Србији, као и у Универзалном периодичном прегледу кроз који је Србија прошла јануара 2013.
Међутим, посебну пажњу скренули су на недавне протесте против смештаја азиланата, што је додатни разлог за забринутост.
Како се наводи у заједничком саопштењу све већи проток илегалних миграната и положај азиланата у Србији представља озбиљну бојазан у области људских права, јер стотине особа које траже азил у Србији имају неодређен статус и неизвесну будућност, а многима нису на одговарајући начин утврђене или регистроване појединачне потребе.