Светски дан сећања на жртве саобраћајних незгода је 16. новембар. Средња школа ''Драгачево '' својим активностима придружила се обележавању недеље сећања на жртве саобраћајних незгода.
Циљ је да се скрене пажња јавности, да се друштво позове на одговорност и да се истанке значај јавне свести о последицама саобраћајних незгода. Уједно, представља и прилику да жртве саобраћајних несрећа, које су преживеле, отворено и јавно проговоре о проблемима у саобраћају.
Саобраћајне несреће су друштвени проблеми које једино удруженим снагама, ми пешаци и возачи, можемо решити. С обзиром на то да данашње друштво гледа само новац, обавештавамо Вас да наша земља годишње има штету од 700 милиона евра. Али, та цифра се не може мерити са бројем изгубљених живота и бројем унесрећених породица, чија су деца, родбина или пријатељи живот „оставили“ на путу. Да би ствари биле још горе, саобраћајне незгоде у свету однесу више од 1,2 милиона живота годишње, од чега је у Србији од 2000. до 2013. године погинуло 12 166 особа, а само у 2014. повређено је 900 деце. Иако је ове године за петину смањена смртност у саобраћају, чак 9 малишана трагично је изгубило живот. Заиста, ово су бројке које би требало да нас забрину.
Како се наш народ води пословицом: ''Боље спречити, него лечити'' ево само неких од мера безбедности које могу помоћи:
ПОГИНУЛИ И ПОВРЕЂЕНИ
година |
погинуло |
повређено |
1990 |
1790 |
20.940 |
2000 |
1048 |
16.618 |
2002 |
847 |
14.736 |
2004 |
953 |
17.557 |
2006 |
900 |
18.403 |
2008 |
897 |
22.275 |
2010 |
656 |
19.326 |
2012 |
684 |
18.406 |
СЕЋАЊЕ НА ГОРДАНУ ШОЋ
Гордана Шоћ је рођена 11.маја 1964. године у Пожеги. С обзором на то да је њен отац као лекар добио службу у Сарајеву, први разред основне школе завршила је на Палама. Основну школу и гимназију завршила је у Пожеги, а на Филолошком факултету у Београду дипломирала је 1992. године. У Средњој школи „Драгачево“ почела је да ради 1994. године, као професор српског језика и књижевности. Годинама је у Лучанима држала школу страних језика. Сви су се дивили њеној енергији, животном полету, разумевању и неуморном раду. Својим радом је ову школу представљала на прави и достојанствен начин. Ученике је инспирисала да се предају уметности, стваралаштву и култури, што је и сама радила. За њен рад и труд чуло се не само у Лучанима, Гучи, Пожеги и Чачку, већ и у Београду и многим другим градовима. Гоца, дивна мајка, добра особа, другарица и одличан професор живот је трагично изгубила 25.марта 2006. године. „Кажу да човек умире два пута: први пут физички, а други пут када престане сећање на њега“. Ако је тако, онда ће она вечно живети.