Књижевно дружење са Весном Капор

У уторак, 13. децембра 2016. године, имали смо задовољство да присуствујемо дружењу са Весном Капор, „старом особом, а младим писцем“, како ауторка себе назива.

На почетку дружења чули смо есеј једне ученице на тему живота и рада ове списатељице. Весна је своје обраћање започела цитатом  Милоша Црњанског: „По сећању се хода као по месечини“. Овај цитат узела је за наслов књиге, која је и повод нашег окупљања. Колико је овај великан српске књижевности инспирише и надахњује сведочи и  њена реченица: „Кроз Црњанског се може живети“.

Док је говорила о свом родном Невесињу, успоменама из рата, свом тренутном животу у Београду, могло се видети да она верује у сваку изговорену реч и чврсто стоји иза својих поступака. Исти је случај и са причама у књизи „По сећању се хода као по месечини“, свака од њих је дубоко лична, проживљена и посвећена мртвим друговима.

Дружење је настављено кроз питања која су списатељици поставили ученици. Ми смо је питали да ли је лакше писати романе или приповетке, на шта нам је она одговорила: „Теже је писати приповетке. Оне су заправо романи у малом. Сва суштина једног романа треба да буде у приповеци, знатно краћој књижевној врсти.“ На крају смо је замолили да, свима нама који пишемо и надамо се да ћемо постати добри писци, да савет. „Не журите. Пустите да прича живи, па је тек онда уобличите. Изађите из клишеа и будите своји,“ рекла нам је она, уз осмех. Најјачи утисак на све нас оставила је њена упорност и жеља да постане добар писац.

Овом дивном дружењу, у Свечаној сали Гимназије у Чачку, присуствовале су ученице првог разреда, Кристина Обрадовић и Александра Мечанин, заједно са професорком српског језика и књижевности, Јованом Дмитрић.