У складу са Правилником о програму наставе и учења за гимназију бр. 4/2020 од 2. јуна 2020. године, Средња школа ''Драгачево'' Гуча нуди четири изборна програма, а ученик првог разреда од четири понуђена програма бира два.
1) Језик, медији и култура
2) Појединац, група и друштво
3) Здравље и спорт
4) Образовање за одрживи развој
Изборни програми додатно доприносе професионалном развоју ученика и повезивању школског и ваншколског учења. Ученици добијају више простора за учење путем решавања проблема, за међусобну сарадњу, за активно учешће у креирању тока наставе и учења и за већу употребу савремених технологија у образовне сврхе.
Сврха изборних предмета је у повезивању различитих знања, вештина, ставова и вредности кроз истраживачко и пројектно учење. Ученици се у оквиру изборних програма могу бавити и темама/питањима/проблемима о којима мало знају, али поседују истраживачку радозналост да о томе више сазнају. Концепт изборних програма фаворизује проблемско учење, односно учење решавањем конкретних проблема код којих се стицање знања одвија спонтано током истраживачке и пројектне делатности. Тако стечена знања обично имају широку применљивост.
Ученици се из изборних програма оцењују, а оцена улази у општи успех.
После првог разреда ученик има право да промени изборни програм. Ученици могу да мењају изборне програме из разреда у разред како би били у контакту са више различитих области и тестирали своја професионална интересовања.
Групе за изборне програме не могу имати мање од 15 ученика. Значи да уколико у одељењу има мање од 30 ученика реализоваће се два програма за које се ученици изјасне већином гласова.
Оцењивање се врши праћењем следећих показатеља: начин на који ученик учествује у активностима, како прикупља податке, како аргументује, евалуира, документује. Посебно поуздани показатељи су квалитет постављених питања, способност да се нађе веза међу појавама, наведе пример, промени мишљење у контакту са аргументима, разликују чињенице од интерпретације, изведе закључак, прихвати другачије мишљење, примени научено, предвиде последице, дају креативна решења. Такође, наставник прати и вреднује како ученици међусобно сарађују, како решавају сукобе мишљења, како једни другима помажу, да ли испољавају иницијативу, како превазилазе тешкоће, да ли показују критичко мишљење или критицизам, колико су креативни. Истовремено, наставник пружа подршку ученицима да и сами процењују сопствено напредовање и напредовање групе. Зато на крају сваке теме ученици треба да процењују сопствени рад и рад групе, идентификују тешкоће и њихове узроке, као и да имају предлог о другачијој организацији активности.
Групни рад |
Елементи процене са показатељима |
||
НИВО/ОЦЕНА |
РАД У ГРУПИ |
ПОЗНАВАЊЕ ТЕМАТИКЕ |
РЕШАВАЊЕ ЗАДАТКА |
ВИСОК одговара оценама 4 или 5 |
Ученик сарађује са свим члановима групе, уважава њихове потребе, пажљиво слуша друге, поштује договоре групе, не касни, своје обавезе извршава на време и тачно. |
Ученик поседује знања, показује спремност да прикупља нове информације, активно подстиче размену идеја и знања са члановима групе и уважава њихове идеје, често поставља питања која се односе на тему. |
Ученик је у потпуности посвећен решавању задатка групе. Даје предлоге како решавати задатак. |
СРЕДЊИ одговара оценама 3 или 4 |
Ученик сарађује са члановима групе уз мање тешкоће, повремено има проблема у комуникацији али их самостално решава, своје обавезе извршава уз подсећање и опомињање. |
Ученик поседује извесна знања и повремено суделује у размени идеја, повремено поставља питања која се односе на тему. |
Ученик уз помоћ наставника и/или осталих чланова групе учествује у решавању задатка. Ретко има предлоге како решавати задатак али кад га добије ради по њему. Повремено има активности које не доприносе решавању задатка. |
НИЗАК одговара оценама 2 или 3
|
Ученик повремено има сукобе у којима напада особе а не проблем, своје обавезе извршава ретко и делимично. |
Ученик поседује мало знања и показује малу спремност да прикупља нове информације, ретко суделује у размени идеја, ретко поставља питања која се односе на тему. |
Ученик минимално доприноси решавању задатака. Нема предлоге како решавати задатке и када добије предлоге слабо их реализује. |
НЕЗАДОВОЉАВАЈУЋИ одговара оцени 1 |
Ученик омета рад групе, доприноси неконструктивним сукобима и не извршава своје обавезе. |
Ученик ништа не зна о теми и нема интересовање да сазна. Не учествује у размени идеја. Никад не поставља питања која се односе на тему. |
Ученик омета решавање задатка. |
Вредновање активности се може обавити и са групом тако што се од сваког члана тражи мишљење о сопственом раду и о раду сваког члана посебно, односно може се применити тзв. вршњачко оцењивање.Када је у питању вредновање рада ученика на пројекту, онда се могу пратити следећи показатељи: колико јасно ученик дефинише проблем; колико прецизно одређује циљ пројекта, да ли консултује различите изворе информација; да ли доводи у везу избор активности пројекта са проблемом и циљем; да ли показује креативност у осмишљавању активности; колико пажљиво прикупља податке; да ли се придржава процедура; да ли правилно обрађује податке; да ли закључке доноси на основу валидних података; да ли документује активности на пројекту; какав је квалитет завршне презентације; како помаже другима; како сарађује; како дели информације од значаја за пројекат.По завршетку пројекта, односно једне теме или целог програма, ученици могу да изврше самопроцењивање..
Наставник може да вреднује и оцењује и продукте рада (пано, лифлет, снимак, фотографија, представа, направљен костим...) као и јавни наступ, обављен интервју, исказану иницијативу, посредовање у разрешавању сукоба унутар групе.
1) ЈЕЗИК, МЕДИЈИ И КУЛТУРА |
|
Циљ учења изборног програма језик, медији и култура је да допринесе унапређивању комуникацијских вештина, развоју медијске културе и усвајању културних образаца који ће ученику омогућити сналажење у савременом свету, изградњу идентитета и даљи професионални развој. Изборни програм језик, медији, култура припада групи интердисциплинарних програма које ученици могу бирати у првом и другом разреду. |
|
По завршетку програма ученик ће бити у стању да:
- критички разматра позитиван и негативан утицај медија;
- процењује значај и утицај информација и извора информација и повезује их са сопственим искуством ради решавања различитих ситуација;
- препознаје примере манипулације, дискриминације и говора мржње у медијима и има критички однос према њима;
- одговорно се односи према креирању сопствених медијских порука;
- комуницира на конструктиван начин;
- исказује спремност да учествује у акцијама чији је циљ унапређивање медијске културе;
- разликује културне од популарних садржаја и на основу тога доноси вредносне судове.
ТЕМЕ КОЈЕ СЕ ОБРАЂУЈУ:
I ЈАВНИ НАСТУП
Увод у програм.
Шта јавни наступ чини успешним? Савети за успешан јавни наступ.
Вербална и невербална комуникација у јавним наступима.
Асертивна комуникација.
Израз и стил говорника.
Савремене технике у јавним наступима. Ефекат светлости и звука на убедљивост наступа.
Познати говорници данашњице.
Јавни наступи у медијима.
Моћ утицаја на слушаоце јавног наступа.
Манипулација. Мотивациони говорници.
Конфронтирање, сукоб мишљења, заговарање и преговарање у јавним наступима.
Јавни наступи некад и сад. Познати говорници у прошлости.
Дикција, естетика и култура у јавним наступима.
Трема у јавним наступима и начин њеног превазилажења.
II КРЕАТОРИ И ПРИМАОЦИ МЕДИЈСКИХ ПОРУКА
Медији као средство информисања, образовања, забаве, ширења културе, манипулације. Представљање деце и младих у медијима, њихова употреба и злоупотреба. Медијске поруке. Стереотипи. Дискриминација. Лажне вести. Манипулација. Сензационализам у медијима. Угрожавање приватности људи ради добијања ексклузивних вести. Култура и некултура у медијима. Говор мржње у медијима. Слобода говора – употреба и злоупотреба, законска регулатива. Креирање медијског садржаја. Одговорност и моралност. Моћ утицаја и ограничења различитих медија. Медији – фактор формирања или праћења укуса јавности? Будућност медија. III ВРЕДНОСТИ |
||
Шта означава култура: начин облачења људи, обичаје, породични живот, обрасце провођења слободног времена, начине рада и стварања, религијске обреде? Примери друштва/културе: британско, немачко, јапанско, латиноамеричко... Вредности и вредносни судови(добро – лоше; добро – зло; лепо – ружно; свето – световно; корисно – штетно; пријатно – непријатно; тачно – нетачно; успешно – неуспешно; истинито – лажно; пристојно – непристојно; уметничко – неуметничко. Комерцијални садржаји у различитим медијима (рекламе, скривене поруке, поруке које су намењене емоцијама, пласирање робе, садржаја, стилова живота, идеја), скривене поруке у свакодневном животу; вредновање порука уз помоћ различитих извора. Вредности у култури. Кич и шунд, са становишта ученика. |
||
2) ПОЈЕДИНAЦ, ГРУПА И ДРУШТВО |
|
Циључења изборног програма појединaц, група и друштво је оспoсобљавање ученика за критичко сагледавање места појединца и група у друштву, њихових улога, права, одговорности и међузависности, ради развијања знања, вештина, вредности и ставова неопходних за конструктивноучешће у различитим ситуацијама својственим савременом динамичном друштву. Изборни програм појединац, група и друштво припада групи интердисциплинарних програма које ученици могу бирати у првом и другом разреду. |
|
По завршетку програма ученик ће бити у стању да:
- аргументовано дискутује о друштвеним појавама имајући у виду позицију појединца, групе и друштва;
- уочава и анализира различите врсте интеракцијских процеса у друштву и међузависност између појединаца, група и друштва;
- препозна начине утицаја и манипулације појединца, групе и друштва;
- илуструје на примерима и примени у реалним ситуацијама механизме разградње негативних друштвених стереотипа;
- исказује просоцијалне ставове, вредности, осетљивост за етичко просуђивање;
- препознаје специфичности истраживања у друштвеним наукама.
ТЕМЕ
I ОД УЗОРА И ИДОЛА ДО ВОЂА И СЛЕДБЕНИКА
Увод у програм
Узори, идоли и идолатрија – слично, а различито.
Може ли се одрасти без узора и идола? Чему они служе?
Узори и идоли данашњих младих људи и њихових родитеља – има ли разлике?
Како се постаје идол?
Најпознатија масовна еуфорија 60-тих година 20. века – битлсоманија. Како је до ње дошло?
Шта вођу чини вођом?
Вође, узори и идоли у различитим областима (политика, војска, спорт, уметност, наука, техника...) и њихов утицај.
Да ли има вође без следбеника? Како вође утичу на следбенике?
Шта је конформизам, које су његове последице и како му се одупрети.
Какав је утицај медија на стварање узора, идола, вођа?
Вође у прошлости које су промениле свет (на боље или нагоре).
За кога се данас у свету може рећи да је вођа? Зашто?
II УСАМЉЕНОСТ, ОДБАЧЕНОСТ, ОТУЂЕНОСТ
Сам у маси. Велики градови и усамљеност. Напуштена села и самоћа старих.
Нове технологије –узрок или решење усамљености младих.
Велики брат и други ријалити програми отуђености – зашто имају велику гледаност?
Осамљеност као избор. Испосници и самоћа.
Познати одбачени појединци у прошлости – зашто их је друштво одбацило?
Инквцизиција – однос према појединцима оптуженим за јерес. Галилео Галилеј – одустајање од уверења ради заштите од одбачености.
Расистичка дискриминација – одбаченост због боје коже.
Одбаченост старих, болесних, сиромашних и другачијих у савременом свету.
Ејџизам – прихваћена дискриминација.
Солидарност међу људима и прихватање различитости као равнотежа одбачености и отуђености.
3) ЗДРАВЉЕ И СПОРТ |
|
Циљ учења изборног програма здравље и спорт је да ученик, на основу проучавања различитих аспеката здравог живота, развије знања, вештине, ставове и вредности који су у функцији очувања и унапређивања здравља и културе телесног вежбања. |
|
Изборни програм здравље и спорт припада групи интердисциплинарних програма које ученици могу бирати у првом и другом разреду. |
По завршетку програма ученик ће бити у стању да:
- проналази релевантне изворе информација о значају редовног физичког вежбања –спорта и рекреације и користи их у формирању здравих животних навика;
- препозна и критички процени потенцијално ризичне ситуације по здрављеи у складу са тим одговорно реагује;
- одабере и примeни разноврсне програме физичког вежбања - спорта и рекреације, опоравка и здраве исхране, у складу са својим потребама и могућностима;
- покреће и предузима иницијативе којима се промовишу значај физичког вежбања и здрав начин живота.
ТЕМЕ
I СПОРТ И ПСИХОАКТИВНЕ СУПСТАНЦЕ
Увод у програм.
Како делују психоактивне супстанце на организам младих?
Поводи и разлози за почетак употребе дувана.
Утицај дувана на физичке способности.
Истине и заблуде о алкохолу.
Спортски резултат, алкохол и кофеин.
Отворен, вербални, прикривени, неизговорени притисак средине на употребу психоактивних супстанци и могући одговори на њега.
Утицај физичког вежбања на одвикавање од психоактивних супстанци.
Спортско-рекреативне активности као вид превенције злоупотребе психоактивних супстанци и помоћ у процесу одвикавања.
Моћ и одговорност државе, медија и спортских клубова у заштити младих од злопупотребе психоактивних супстанци.
Спортисти и изазови допинга.
Професионални спорт и здравље - цена притиска да се постигне врхунски спортски резлутат.
II ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ И РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ
Спортске активности и полна, емоционална и социјална зрелост.
Медији и њихова улога у формирању идеала физичког изгледа младих данас.
Физичка активност, задовољство сопственим телом и интимност.
Како спортско рекреативне активности делују на наше хормоне?
Повезаност физичког вежбања и спортско-рекреативних активности са самопоуздањем.
Врсте физичких активности и њихов утицај на репродуктивно здравље.
Претерано вежбање и проблем стерилитета.
III ПРАВИЛНА ИСХРАНА И ФИЗИЧКО ВЕЖБАЊЕ У СПОРТУ И РЕКРЕАЦИЈИ
Телесна маса, структура тела, индекс телесне масе, базални метаболизам.
Принципи здраве исхране.
Исхрана младих – намирнице које су према саставу, енергетској вредности и значају неопходне за физичке и умне напоре.
Утицај медија на избор програма физичког вежбања исуплемената-додатака исхрани.
Претерана мршавост и гојазност – ризици и компликације по здравље.
Дијете и физичко вежбање – врсте, сврха, последице.
Поуздани и непоуздани извори информација о физичком вежбању.
Спорт и рекреација као ефикасан начин за регулацију телесне тежине.
Сличности и разлике у исхрани и физичком вежбању у спорту и рекреацији.
Најчешћи програми вежбања, опоравка које млади бирају и исхрана- врсте, предности и недостаци.
Идеал физичког изгледа, спорт и рекреација и начин исхране некад и сад.
Најчешће заблуде у вези са исхраном и физичким активностима.
Како се млади информишу о здравим животним навикама?
ОБРАЗОВАЊЕ ЗА ОДРЖИВИ РАЗВОЈ |
|
Циљ изборног програма образовање за одрживи развој је да ученик на основу истраживања међузависности људских активности и непосредног окружења развије критички, активан и одговоран однос према себи и окружењу у ком живи и да садашњост сагледава и кроз перспективу будућности. |
|
Изборни програм образовање за одрживи развој припада групи мултидисциплинарних програма и ученик га може изучавати током сва четири разреда гимназије. |
На крају програма ученик ће бити у стању да:
- критички разматра утицај људских активности на стање непосредног окружења;
- преиспитује различите потребе људи у савременом друштву са становишта одрживогразвоја;
- препознаје позитивне и негативне примере односа према окружењу;
- предвиђа могуће последице неодговорног понашања људи у непосредном окружењу, на локалноми глобалном нивоу;
- учествује у активностима које доприносе унапређивању квалитета живота у непосредном окружењу;
- умањује сопствени негативан утицај на окружење.
ТЕМЕ
I ВОДА
Увод у програм.
Какав је квалитет вода у месту/насељу/граду/окружењу?
Какав је утицај људских активности на настанак поплава?
Какву воду пијемо?
Одакле потиче и куда одлази вода коју користимо?
Нерационално коришћење воде.
Који су извори загађивања водеи какав је њихов утицај на квалитет воде у рекама и купалиштима у окружењу?
Како депоније, пољопривреда и индустрија утичу на загађивање вода у локалној средини и какве су последице загађења по живи свет?
Какве су последице средства за чишћење и прање која користимо у домаћинству по животну средину и здравље?
II ВАЗДУХ
Какав ваздух удишемо?
Употреба обновљивих и необновљивих извора енергије и загађивање ваздуха.
Како начини на које се грејемо и хладимо утичу на квалитет ваздуха у окружењу?
Које су могућности побољшања квалитета ваздуха у затвореним просторима?
На које начине се може поуздано информисати о квалитету ваздуха у локалној средини и у Србији? Коме веровати?
Шта су индикатори нарушеног квалитета ваздуха?
III ОДРЖИВИ ГРАДОВИ И НАСЕЉА
Шта су одрживи градови?
Одрживи градови и насеља у свету.
По чему се разликује квалитет живота у нашем месту некад и сад: природни ресурси, економија, култура, понашање људи?
Шта зграде и куће чини одрживим ?
Како настају урбана острва топлоте?
Шта све подразумева добробит животиња у насељеним местима?
Како наша школа може постати одржива?
Више информација можете добити на број телефона 032/855-554.