У СУСРЕТ НАЈВЕЋЕМ ХРИШЋАНСКОМ ПРАЗНИКУ: РАДОВИ УЧЕНИКА

У новом броју „Жичког благовесника“, часопису Епархије жичке, по други пут је објављен рад ученика наше школе.

У празничном броју то је рад Алексе Ковачевића, ученика IVg. Поред његовог рада, објављујемо и следеће радове:

Аутор ликовног рада је Јана Домановић, IIg

Кола је одсвирао Филип Јовковић, Ig

Коло и песму „Јечам жњела“ одсвирао је Матија Рановић, II5

Текст „Неверни Тома“ је прочитао Вељко Пантелић, III4, издвојено одељење школе, Лучани

Аутори презентацијa на исту тему су Вељко Урошевић I4, издвојено одељење школе, Лучани

и Марина Луковић, вероучитељ

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

Васко Попа – ходочасник у прошлост народа

Досуђени сапутниче што седиш на ивици времена и својим звезданим очима сијаш и мотриш кроз мракове васељене, дај ми да се населим у погледу твоме што претапа еоне, као птица да се угнездим у круни лица твога. Не одгурни ме од милости твоје да препуштен лутам по растргнутим ветровима. Отвори двери крила твојих и поведи ме кроз мрачне гудуре, куда је народ твој, по милости усиновљен, крчио пролазе у вечност. Обасјај пећине где се родила миосао коу су следили. Речи њихове као птице разишле су се по свету појући, кличући, узвикујући и говорећи вести о победи љубави. Свемоћном силом су вођене ове вести, о чудесној тајни. Тајни која одише у свакој болној и поносној мисли твог народа. Свако огњиште или црква, колевка или погачача, своју снагу слива у једу струју, у један ветар, који је разноси по земљи. Обасјај лучезарни путеводитељу колону твоју што у сметовима прошлости тражи пут у обећану земљу. Једном сузом светлости окупај нам зенице, једним покретом усана развеј поледицу душе. Но пожури, опрезни пастиру времена, и притекни срцима нашим пре но посиве као мрамор, и пре но што по црним заставама и челику наопаких слова из нас искапају сокови ватре. Поведи  одлучно и смело у познате исохде претећих неизвесности. Поведи нас на сахрану смрти, да се научимо неописивом силом која ју је умртвила. Прати нас и на суду немоћи где се наша кривица испитује и прати очима неправде. Док твоја колона прелази преко гоњења и мучеништава као преко недозреле мржрње детета, сваки нови мученик сахрањује старог у гроб заједничке наде. Векови су допратили прошлост до садашњости, а свевремени суд је наставио да измишља кривицу правде и превару истине. О анђеле, свепрозирниче садашњост је спремила нове болести тела и душе да као корону, венац  трња стави на главу нашу. Скрушено те молимо, последњи весниче, да Пилат, охоли судија  нашег доба, не остане крајњи победник, јер је прао руке и социјално се дистанцирао  од својих одлука. Него помилуј миром који спава на длановим твојим, цео људски род обгрли и дај да заједно са непријатељима оставимо оптужбе и под светлушћу осмеха твог чујемо песму мира.

ЦРКВА КАО ЛИТУРГИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА 1

ЦРКВА КАО ЛИТУРГИЈСКА ЗАЈЕДНИЦА 2