Свет дрвене уметности

У години каква је била жељни смо остали лепих манифестација и културних догађаја. У првом разреду средње школе на часовима књижевности доста се говори и о уметности, уметничким доживљајима, о повезаности уметничких израза.

Са професорком Иваном осмислили смо наш мали излет у свет лепе и помало заборављене вештине-уметничке обраде дрвета. 

      Непосредно у близини наше школе у Лучанима налази се уметничка радионица браће Копривица. Посету смо организовали крајем маја( заједно ученици првог и трећег разреда), а наш љубазни домаћин био је уметник лично-господин Слободан Копривица. Поред тога што смо могли да слободно(како само име каже) разгледамо и додирнемо уметничка дела, искористили смо своју радозналост и уметникову стрпљивост и из питања и одговора настао је овај интервју.

* Када сте почели да се бавите дуборезом и шта он за Вас представља?

** Почео сам да се бавим дуборезом пре 20 година и од тада он је за мене животни пут.

* Које вам је најдраже, а које најзахтевније дело које сте досад радили?

**Најдражи ми је лик патријарха Павла у дуборезу и Хиландар, а најзахтевнији су иконостаси који се раде чак и осам месеци, у дрвету јавора.

*Од ког дрвета се праве иконе?

**Иконе се праве у дрвету трешње, јавора и ораха.

* Да ли се у вашој породици неко пре Вас бавио овом примењеном уметношћу?

** Да, пре брата и мене, отац се бавио обрадом дрвета. То му је био хоби. Наследили смо то од њега иако ме у детињству то није баш занимало.

* Како се зове алат који користите?

** Алат је веома једноставан. То су длета и чекић.

* Занима нас мало и историја ове вештине. Знате ли да нам кажете нешто о томе?

**  Не знам тачно када су људи почели да се овим баве, али једна занимљивост је да су људи пронашли двоколице у Црвеном мору, којима су Јевреји прелазили из Египта у Израел.

Те двоколице остале су веома очуване зато што дрво у води не пропада

* Где данас живе Ваша дела?

** Највећи број радова налази се код Емира Кустурице, на Мећавнику. Откупио је читаву једну збирку, а уникатни комади које правим додељују се као награда на његовом фестивалу.

* Да ли бисте волели да Вас ваша деца наследе?

**Да, у то верујем- да ће ме неко од четворо деце наследити.

*Да ли од вашег рада може да се живи?

** Може, чак и врло пристојно.

* На крају смо упитали и за мотив, најчешћи и најлепши у њиховим дуборезима, а то је стабло разгранатог дрвета-ко га је увео?

** И мотив дрвета дугујемо нашем оцу који је цео живот истраживао његов феномен..

                            Нека живи уметност! Нека се грана породично стабло Копривица!