Библиотека СШ „Драгачево“ у Гучи организовала је групу предавања, насловљених Андрић – вечита мисао и непресушна инспирација, као својеврсни омаж нашем једином нобеловцу у години када обележавамо 60 година од Нобелове награде за књижевност.
Идеја библиотекара Јоване Радоњић и Милоша Гвозденовића била је да се око заједничке теме окупе професори различитих предмета у нашој школи (професори српског језика и књижевности, историје, филозофије и историје уметности) и да свако из свог угла осветли неку значајну секвенцу у Андрићевом животу и стваралаштву. Идеја је дошла спонтано, Андрић нас је спојио на једном од најлепших пројеката наше школе, на пројекту где смо се бавили интердисциплинарним тумачењем једне од најважнијих личности наше културне баштине, пројекту где смо укључили локалну заједницу и у сарадњи са Библиотеком општине Лучани промовисали наша предавања.
Предавања су организована током читавог децембра, а симболично започета уочи дана када је Иво Андрић примио Нобелову награду (9. 12). Уводно предавање одржао је професор Милош Гвозденовић, Андрићева мисао о Његошу (1851 – 1961 – 2021), где смо се дотакли Андрићевог есејистичког рада, али и значајног јубилеја посвећеног Његошу. Отворен је пут ка новом предавању Лепа бића Иве Андрића, где је професорка Јована Радоњић покушала да објасни положај лепих бића и њихове фаталне судбине у патријахалним заједницама. Следећег четвртка (16.12) професорка Ивана Чапрић говорила је о Андрићевим тамничким данима, о његовој медитативној прози и Ex pontu, дотакла се оних мање познатих сегмената његовог стваралаштва, дајући савршен увод за предавање професорке Мирјане Керн, Андрић у вихору политичких превирања, где смо осветлили Андрићев живот, гимназијалске дане, чланство у Младој Босни и његов дипломатски рад. Први пут смо имали ученицу – предавача Ленку Мијатовић, која нас је упознала са историјским приликама у Андрићево време. У среду (22.12) професор Ђулијано Ђулић са једног филозофског становишта дотакао се метафизичких идеја Андрићевог стваралаштва, а професор Милош Шушић поклонио нам је једну естетичку визију и поимање моста у уметности, која је заједничка и самом Андрићу. Последње предавање (23.12) одржала је професорка Неда Пуношевац, која је направила својеврсну синтезу, сублимацију свих наших предавања, начинила један каталог Андрићевих ликова, објаснила један простор различитих утицаја, вера, традиција и заокружила нашу причу о Андрићу. Последњи дан нашег дружења (30. 12) био је резервисан за кратак филм са доделе Нобелове награде и за један неформалан разговор о утисцима свих оних који су били на нашим предавањима. Била је то размена искустава, знања, наученог, онога што смо схватили слушајући једни друге, прилика да се културно уздигнемо и освестимо. За крај, као поклон, сви који су били на нашим предавањима понели су са собом неку Андрићеву мисао, као доказ вечите инспирације.
Поред несумњивог значаја јубилеја око кога смо се окупили и Андрића који нас је све инспирисао, значај овог пројекта била је могућност да радимо нешто другачије, да изађемо из оквира образовно-васпитног рада, да направимо нешто за своју душу, скројено по мери наших осећања и сензибилитета, и све то несебично дарујемо публици, свима онима који су дошли у простор наше библиотеке да чују и учествују у једном новом поимању Андрићевог лика и дела.
Плакат за најаву предавања можете погледати овде.