ДЕБАТА – „УЛОГА ЦРКВЕ У ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ“

Дана 24. марта 2022. године у средњој школи ,,Драгачево" у Гучи организован је угледни час у форми ученичке дебате, чија тема је била ,,Улога Цркве у друштвено-политичком животу".

Дебата је реализована као резултат сарадње вероучитеља Дарка Стевановића и професорке грађанског васпитања и социологије Ане Томашевић. Такође, један учесник дебате похађа часове верске наставе код вероучитеља Милана Селенића у издвојеном одељењу поменуте средње школе у Лучанима. Модератор дебате био је вероучитељ Дарко Стевановић, а плакат је урадила професорка српског језика и књижевности и библиотекарка Јована Радоњић.

Наиме, ученици су били подељени у два тима: афирмативни (Вељко Пантелић, Игор Вукићевић, Маја Анђелић, Јана Домановић, Немања Ђекић и Матија Броћић) и негативни (Марија Станисављевић, Емилија Славковић, Ленка Мијатовић, Горана Терзић, Милош Нешовановић и Урош Ћурчић). Вероучитељ Дарко Стевановић вршио је припреме аргумената са ученицима који су били чланови афирмативног тима, а професорка Ана Томашевић помагала је члановима негативног тима.

Чланови афирмативног тима борили су се за став да Црква треба да утиче на друштвено-политички живот. Нагласили су да је морална обавеза Цркве да утиче на јавно мњење, с обзиром на то да промовише љубав, слободу, мир и социјалну правду. Ученици су навели мноштво примера на основу којих се може закључити да је сарадња Цркве и државе неопходна да би друштво функционисало исправно. Црква је била најважнији фактор за очување српског националног идентитета у време када држава није ни постојала. Представља и веома значајан кохезивни фактор српске дијаспоре, с обзиром на то да управо Црква повезује наше грађане који живе изван граница матичне земље, а такође је и детаљно образложена чињеница да су Цркве одувек биле центри писмености, уметности и образовања. Бројни велики научници били су верници, те је тиме показано да се вера и наука могу ускладити. Важно је истаћи и значај црквених хуманитарних организација, чији списак се може наћи на сајту СПЦ и које активно делују помажући онима којима је помоћ потребна. На крају, закључак афирмативног тима био је да треба да имамо у виду да у заједници Цркве и владе одлуке не доносе једна или друга, већ је њихово деловање међусобно ограничено и циљ садејства је проналажење заједничких компромисних решења. Држава има дужност да размотри колико је религија важна великом броју људи, уместо да слепо покушава да наметне секуларизам заједници без разматрања последица и компликација. Када би црква и политика постали једно, не само да би се ојачала свест о националном идентитету, већ би се видео јасан политички, економски и социјални развој. Као пример имамо Грчку, Саудијску Арабију и многе друге. Такође, као што је казао Епископ Диселдорфски и Немачки Григорије Дурић, Црква у нашем идентитету заузима посебно место будући да је очувала српски народ у време када нисмо имали државу. Тако да је наша Црква, на неки начин, старија од државе. Огроман број Срба припада СПЦ и она има мисију одржавања континуитета између наше савремене државности, што није случај у осталим земљама. То говори о томе колики значај у нашем, али и у другим друштвима има однос Цркве и државе, али и о потреби да се избегавају теме конфликтног карактера.

Негативни тим је износио аргументе који су ишли у прилог ставу да Црква не треба да утиче на друштвено-политички живот. На почетку, дефинисали су секуларизам, као начело одвајања религије и државе, односно религијских заједница од јавних институција. Додали су да је циљ секуларизма умањење утицаја Цркве на државу, како би држава била религијски неутрална и тиме омогућила равноправност свих вероисповести које постоје у једној земљи. Они су говорили о приступу Цркве који намеће веру, о одступању припадника црквене јерархије од основних начела, а потом су разрадили и становиште да Црква угрожава напредак друштва, ширећи свој утицај и ставове који су поткрепљени конзервативним ставовима. Такође, нагласили су да Црква дискриминише жене, што су поткрепили библијским цитатом у коме је наведено да жена треба да слуша мужа. Наводили су примере верских сукоба, пре свега Крсташких ратова, али су навели и пример ратних сукоба вођених деведесетих година на нашим просторима. Изнели су и становиште да Црква успорава напредак науке, с обзиром на то да још од периода средњег века прогони људе који су износили ставове супротне црквеној догми. Навели су пример библијског описа стварања света, који је у супротности са теоријом еволуције. На крају, они су изнели став да смо од давнина па до данас сведочили догађајима који су јасни показатељи да учешће Цркве у друштвено-политичком животу државе, колико год у теорији звучало хармонично, у пракси има веома супротно дејство. Мала је вероватноћа да би увек могло да се дође до компромиса у доношењу великих одлука које се тичу целокупног становништва (па чак и оних који нису религиозни или припадају другој вери) између Цркве и државних представника. По њиховом становишту, то је један ризик који не смемо да предузмемо, узевши у обзир могући исход те врсте конфликта. Истакли су став да би Црква требало да дели размишљања која је стекла са своје тачке гледишта, али искључиво са групом људи који јој својевољно приђу. Нагласили су да поштују став да је Црква цењена засебна институција, али су додали и да се чврсто држе става да би требало да остане управо то – засебна институција.

Дебати је присуствовао велики број професора, ученика, као и ученици седмог разреда ОШ ,, Академик Миленко Шушић" у Гучи, који су присуствовали на иницијативу вероучитеља Дарка Стевановића, уз одобрење директорке поменуте школе, Драгице Дојчиновић. Ово је био добар начин да се основци упознају са атмосфером средње школе ,,Драгачево" и размисле да упишу исту.

Судије на дебати били су професор филозофије Ђулијано Ђулић и педагог школе Бојана Перовић. С обзиром на то да је педагог гласала за негативни тим, а професор за афирмативни, публика је пресудила: 19 гласова отишло је негативном тиму, а 26 афирмативном. Дакле, победу на дебати однели су ученици који су били чланови афирмативног тима, те ће њима накнадно бити обезбеђене пригодне награде, док ће чланови негативног тима добити захвалнице.

Дебата 2022.

Дебата 2022.

Дебата 2022.

Дебата 2022.

Дебата 2022.

Дебата 2022.

Дебата 2022.

Дебата 2022.

Дебата 2022.

Дебата 2022.

Дебата 2022.

Дебата 2022.

Дебата 2022.