• 001-1
  • 002-1
  • 010-1
  • 009
  • 012-1
  • 011-1
  • 009-1
  • 008-1
  • 006-1
  • 004-1

ХУМАНИТАРНА МАНИФЕСТАЦИЈА У СШ „ДРАГАЧЕВО“ У ГУЧИ ПОСВЕЋЕНА МАРИНИ ЛУКОВИЋ

Дана 28. 04. 2022. године, у средњој школи ,,Драгачево" у Гучи одржана је манифестација посвећена преминулој вероучитељици Марини Луковић, а повод је 20 година од повратка верске наставе у школе.

Идеја за ову манифестацију потекла је управо од наше драге Марине, а изненадна смрт спречила ју је да свој план реализује. Из тог разлога, колектив школе је преузео на себе остварење њеног сна, схваћеног као аманет директору и колегама. Организатори догађаја су сви професори српског језика и књижевности (Ивана Чапрић, Неда Пуношевац, Јована Радоњић и Милош Гвозденовић), вероучитељи Дарко Стевановић и Милан Селенић, професор ликовне културе Милош Шушић, професор физичког васпитања Милутин Поповић и шаховска секција на челу са професором филозофије Ђулијаном Ђулићем. Техничку помоћ и подршку пружиле су професорка стручних предмета Марија Баралић и професорка математике Милица Ивановић.

Активности које је овај догађај садржао били су изложба ученичких радова под називом ,,Смрти где ти је жалац", програм ,,Српске светиње очима наше Маре Огњене" посвећен Марини и спортски сусрети. Ова манифестација је била хуманитарног карактера, с обзиром на то да је све време трајања поменутих активности у холу школе и у спортској хали била постављена кутија удружења ,,Драгачевско Сунце" за прикупљање помоћи при лечењу Марице Чикириз из Ртију.

Изложба ,,Смрти, где ти је жалац?" је подразумевала излагање ученичких радова насталих на часовима верске наставе и ликовне културе, инспирисаних монашким животом, с обзиром на то да је Марина живела монашким начином живота и доста времена је проводила у манастиру. Идеју за наслов изложбе дао је вероучитељ Дарко Стевановић, с обзиром на то да је Марина водила евхаристијски начин живота, који побеђује смрт и води ка животу вечном, у блаженству заједнице са Богом. Управо монашки начин живота јесте трновито сигуран пут ка остварењу овог циља. Ученик одељења Iг, Михаило Вукићевић, написао је веома надахнуту песму под насловом ,,Смрти, где ти је жалац?". Фотографија текста песме налази се у приложеним фотографијама.

Програм ,,Српске светиње очима наше Маре Огњене" су припремили професори српског језика и књижевности, у сарадњи са вероучитељем. Учесници програма су Милица Пајовић (Iг), Ива Броћић (IIг), Немања Ђекић (IIг), Дијана Перовић (IIг), Јана Домановић (IIIг), Вишња Јовановић (IVг), Милош Нешовановић (IVг) и Вељко Чакаревић (IVг). На почетку, ученици су пожелели добродошлицу свима и најавили излагање јереја Немање Матејића, пароха вичког, који је био специјални гост овог догађаја. Он је говорио о односу теологије и спорта, како би појаснио Маринину жељу да спортске сусрете укључи у програм који се организује поводом 20 година од повратка верске наставе у школе. Наиме, он је предавање започео реченицом да спорт није ништа друго до љубав и чежња за игром, као и изношењем духовног аспекта спорта. Усхићење спортом може да буде шесто Христово блаженство: „Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети“. Спортиста би требало да буде онај који воли Бога и људе, али и животиње и биљке, односно сву живу и неживу творевину. Навео је и библијске примере за афирмацију спорта у духовном животу. Навео је цитате из Књиге пророка Јеремије и Књиге пророка Захарије којима је поткрепио своје ставове. Такође, цитирао је и Прву посланицу Коринћанима, где се тело назива Храмом Духа светога. На крају, отац Немања је закључио ставом да је неопходно да се у литургијском животу Цркве полако обнавља хришћански појам о спорту као игри која слави Бога. Хришћански спортисти су прослављени, али и они прослављају Бога, расту у благодатној слободи и основни им је позив – васкрсење. У таквој игри стваралачког прочишћења, homo ludens постиже најслободније ново очовечење у Христу. Тако се спорт освештава, преображавајући се у свети чин, у обожење, односно у непрестано духовно-телесно урањање у смрт Христову и израњање у Васкресење, а крштени спортиста тако постаје једно биће са Христом.

Ученици су затим прочитали текст вероучитеља Дарка Стевановића, у коме је он изнео свој лични доживљај Марине Луковић и њену борбу за статус верске наставе у школи. Текст почиње цитатом ,,Тако и вера, ако нема дела, мртва је по себи." с обзиром на то да је овај библијски цитат из Саборне посланице Јаковљеве прва асоцијација на нашу драгу Марину. Сведочила је ову истину целог свог живота, чинећи добра дела и ширећи љубав, као основни принцип хришћанске вере Наиме, Марина Луковић је рођена 28. фебруара 1969. године, од оца Косте и мајке Љубице. Основну школу је завршила у Гучи. Одувек пуна енергије и ентузијазма, била је најбоља у одељењу из свих области. Потом је гимназију уписала у Чачку, након чега креће на Филозофски факултет у Београду, школске 1988/89. године. Године 2007. је дипломирала на том факултету, те се запошљава као педагог у основној школи у Горачићима, где је радила до 2014, када је добила решење о постављењу на место вероучитеља Епархије Жичке у основној школи ,,Академик Миленко Шушић“. Цео живот посветила је Христу. Његовим стазама ходила је право ка Царству Небеском. Телесно је живела у свету, али духовно је била у манастиру, у својој вољеној Жичи, у којој је и провела последње дане овоземаљског живота. Вазнесење-обитавалиште њеног духовног оца, архимандрита Тимотеја, такође је заузимало посебно место у њеном срцу. Евхаристија је била основни смисао њеног живота. Управо поруку о значају Евхаристије се трудила да пренесе својим ученицима на часовима православног катихизиса, с обзиром на то да је управо оцрковљење циљ ових часова. Срчано се борила за очување угледа верске наставе и последњим атомима снаге се трудила да децу привуче Христу. На крају текста, вероучитељ је цитирао оца Тимотеја, који је на сахрани наше Марине рекао једну велику истину, а то је да ћемо тек у наредним недељама, месецима и годинама схватити колико велики губитак подносимо.

Такође, важан део програма био је и текст ученице одељења IIIг, Јане Домановић, која је пренела своје искуство са Марининих часова. Јана је нагласила доброту и осмех који је Марина увек носила. ,,Иде уз степенице ходника, увек насмејаних благих очију пуних разумевања и пита: „Колико вас је остало?“ Довољно. Довољно да се исприча прича која ће нас навести на размишљање и преиспитивање својих поступака. Довољно да се у те наше мисли уселе питања, чији одговори нису конкретни, већ захтевају употребу разумне свести душе. Довољно да схватимо да верујемо јер смо живи део чудесног света који је изронио из вечности, унесен у бескрај и креће се ка Вечности." Потом је говорила о томе како је Марина надахнуто предавала о Светим тајнама, желећи да и у ученике усади семе хришћанске племенитости. Како је Јана нагласила, сећаћемо је се као особе која је нашој школи давала посебан сјај моралне чистоте. На крају је завршила реченицом:,,А сада, једино што би нас натерало да склонимо све обавезе по страни, био би макар још један седми час средом код вероучитељице Марине, благих очију пуних разумевања и срца пуног љубави за свакога и све."

У остатку програма су ученици кроз поезију и надахнуте текстове говорили о манастирима којима је Марина журно хитала. Изнели су приказ манастира Студеница, Жича и Вазнесење. Ученице Милица Пајовић и Дијана Перовић су програм обогатиле отпевавши две духовне песме: Маријо славна и Говори Господе. На крају, програм је завршен реченицом оца Тимотеја: ,,Сада наша Марина пева са жичким монахињама у хору анђела."

Након приредбе, одржана је ревијална утакмица између ученика издвојеног одељења средње школе ,,Драгачево" у Лучанима и ученика матичне школе у Гучи, у организацији професора физичког васпитања Милутина Поповића. Резултат ове пријатељске утакмице био је 8:5.

Потом је у холу школе организована симултанка у шаху, у организацији шаховске секције на челу са професором филозофије Ђулијаном Ђулићем. Ученици наше школе играли су шах против ФИДЕ мајстора Душана Чоловића, који је поводом овог догађаја био гост СШ ,,Драгачево".

У организацији овог хуманитарног догађаја Марина нас је све ујединила. Вечан помен нашој драгој сестри у Христу, а нека би Господ дао да увек сви делујемо овако јединствено, у заједници, што је суштина хришћанске вере.

 

Дарко Стевановић, вероучитељ

Хуманитарна манифестација 2022.
Хуманитарна манифестација 2022.
Хуманитарна манифестација 2022.
Хуманитарна манифестација 2022.
Хуманитарна манифестација 2022.
Хуманитарна манифестација 2022.
Хуманитарна манифестација 2022.
Хуманитарна манифестација 2022.
Хуманитарна манифестација 2022.
Хуманитарна манифестација 2022.
Хуманитарна манифестација 2022.
Хуманитарна манифестација 2022.
Хуманитарна манифестација 2022.
Хуманитарна манифестација 2022.
Хуманитарна манифестација 2022.
Хуманитарна манифестација 2022.
Хуманитарна манифестација 2022.

 

 

Претрага Сајта

Зашто уписати школу у Гучи / Лучанима?

  • Стручан кадар уз спој искуства и младости
  • Добри међуљудски односи засновани на међусобном поштовању и поверењу
  • Изузетна сарадња са локалном заједницом
  • Рад у једној смени
  • Опремљеност школе савременим наставним средствима за образовне профиле
  • Разноврсност ваннаставних активности и такмичења
  • Могућност стипендирања талентованих ученика
  • Помоћ ученицима при упису на факултете
  • Сарадња са ученицима и родитељима
  • Хуманитарне акције у школи и ван школе
  • Награђивање најбољих ученика и одељења (излети, екскурзије…)
  • Добра организација ђачког парламента
  • Едукација ученика путем семинара и обука (летње школе, кампови, трибине и предавања) 

 

 

Контакт

Школа у Гучи: 032/855-554
Школа у Лучанима: 032/817-531
Директор: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Заменик директора: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Педагог: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Секретар: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.