JAНА ДОМАНОВИЋ ПОБЕДНИЦА ТАКМИЧЕЊА „ЕТИЧКА ДИЛЕМА“

На овогодишњем националном такмичењу „Етичка дилема“ прву награду освојила је Јана Домановић, ученица трећег разреда гимназије наше школе. Јанин ментор био је Ђулијано Ђулић, професор филозофије.

Јана је показала своју изузетност и у области филозофије, написавши есеј на тему Етичка дилема.

Овај Јанин успех велики је и по томе што Јана још увек нема у школовању предмет историју филозофије. То је чека тек наредне школске године.

У различитим сегментима овог такмичења такмичило се 280 средњошколаца из 30 градова.

Име наше школе далеко се чује захваљујући успесима ученика као што је Јана, а наша школа такве ученике зна одлично да препозна и свесрдно подржи.

Уручење награде било је у уторак, 24. маја 2022. године  у свечаној сали хотала „Југославија“ у Београду.

Импресије о самом догађају и Јани као ученици изнео је у свом надахнутом тексту професор Ђулијано.

„Стање ствари“

Чак и данас, у околностима какве су наше, постоји група учиника чија присутност у школи уноси трачак смисла у укупност дидактичко-педагошког рада. Реч је о младим људима који, још увек, проналазе унутрашњу снагу и невероватну количину мотивационе енергије за изузетан рад и, не ретко, ванредна постигнућа. Углавном је реч о мањој групи ученика, не више од пет до шест ученика по одељењу, у чијим душама „стоји и пада“ читав образовни систем једне земље.

Постоји још једна категорија ученика. Реч је о онима који су изузетни, говорећи речником једне строге и беспоштедне социолошке вивисекције, у бекетовском амбијенту унутар којег се одвија наше живљење и наш рад, такви ученици не би требало да су могући! То су они најређи, душе у којима спознаја постоји као страст! Једно је савесно, континуирано и темељно, безмало посвећенички прелазити на хиљаде лекција, учити и чинити своје биће сврховитим за неку од будућих друштвених улога. Нешто је сасвим друго постојати зарад спознаје, бити рођен због тајни, због непрекидног дослуха са тајанствима којима је опточено наше трајање. Нека старија времена, са „превазиђеним педагошким сензибилитетом“, лако су препознавали ову најчудеснију скупину као flos juventutis – то јест, као „цвет младости“.

„Банкет сала“

Уторак,  24. мај. Негде око 14 часова. Ход са овалним степеницима које нас воде до свечане сале Хотела „Југославија“ и улазак у један паралелни свет који са „овим нашим“ има само тривијалне, чисто физичке везе. На стотине младих људи (службени подаци нас уверавају да је реч о броју 317) у фоајеу и дивним сепареима једног импозантног ходника. Сама физиономија лица тих необичних младих људи изузетне лепоте, разрешава све наше недоумице: „да, ту смо ... то је то ... flos juventutis. Овде припада наша Јана! Стигли смо.“

Финале

Завршна конференција ученичких компанија формираних у најквалитетнијим школама земље. Ученици из 40 градова су ту, на једном месту, са једним циљем – ишчекивање проглашења победника! Само такмичење, у органицазији „Достигнућа младих“, а под директним покровитељтвом нејпрестижнијих фирми у држави, имало је више сегмената, више равни, као и врло сложен систем селекција. Идеја овог националног такмичења сажима се око пар речи: стваралштво, ентузијам, иницијатива, оригиналност и предизумљивост.

Свечана сала Хотела „Југославија“, који није изгубио ама баш ништа од свог некадашњег шарма, плутала је у вибрацијама инвентивног и ентузијастичког. Некада конференцијска сала у којој је одлучивана судбина светова постало је место у којем се рађају најсмелије и најатрактивније идеје ученика. А свака од тих идеја из себе може изнети један потпоно нови, другачији свет.

Етичка дилема

Најпре, требало је упознати се са садржајем неких „четрдесетак“ етичких теорија и видети која од њих највише одговара Јаниној несхватљиво истанчаној интуицији о коначном решењу саме дилеме. Али, то не значи „гуглати“ – упознати се са овим теоријама на један крајње површан начин. Напротив, било је потребно упознати ове теорије, такорећи, изнутра. Осетити само језгро њиховог смисла, проникнути у саму тајну њихове садржине. Домен тајни, дакле. Али, то је Јанин домен! De facto, пред Јаном је био прави изазов, достојан њеног дара и њених моћи. Требало је сажети 2500 година етичке рефлексије и мишљења о најтемељнијим питањима људског битисања, то јест, требало је проћи кроз читаву историју етике! Срећом, Јана је имала „довољно“ времена – неких десетак дана. Толико је Јани Домановић било расположиво времена, од момента када долази из Солуна (са једног међународног такмичења) до крајњег термина у којем треба предати готов рад. Просто речено, Јана је требало да изведе немогуће.

Затим, требало је пронаћи кохерентан логички модел аргументације који ће „подржати“ како артикулацију тезе, тако и поступно, готово фугално извођење вишеструких доказа. Многи би се „саплели“ не знајући тачно „како, где и због чега“. Ипак, Јанина луцидност и, мора се то једном већ изустити, генијалност проналази једну дивотну и невероватну спону између рано античке етике (потпуно везане за снажно осећање заједнице) и суптилних модалитета утилитаризма у савременој етици. Логички прелази су изведани тако да читав рад изгледа као да је „спеван у једном даху“, премда у себи крије мноштво прилично диферентних, па чак и антагонистичких елемената. Јанин есеј и њено разрешење етичке недоумице представља један од оних „раних радова“ где рука мајстора чини своје прве покрете, са неумољивом снагом и неизбрисивим трагом аутентичности.

Тријумф

Било је јасно и „аподиктички евидентно“ да жири неће моћи да игнорише Јанин рад. Изговарање Јаниног имена у тренуцима проглашења победника на конкурсу из области пословне етике и разрешења задате етичке дилеме, била је неминовност, одраз сагласја са логиком једног вишег реда.

Цитирам: „ Победнички рад на такмичењу, на жалост, може бити само један. И то је есеј Јане Домановић из Средње школе „Драгачево“ из Гуче, који се истакао разноврсношћу и богатством аргументације. али и оригиналним приступом који у ономе што покреће дилему види и њено решење.“

Уместо поговора ...

Напуштамо сивило новобеоградске саобраћајне ентропије, врелину дистопијске жеге, и крећемо кући... Јанина пратња у колима већ мења своје агрегатно стање – негде смо на граници „међ` јаве и сна“. Јана спокојно и смирено прати призоре велеграда. Нешто читуцка и ужива...

Flos juventutis !