Теа Милетић – победница Конкурса „Етичка дилема“

Од малих школа и малих средина више се ништа не очекује. Целина стрпљиво чека њихово пропадање, немо и без журбе.

Па ипак, по ко зна који пут, Средња школа „Драгачево“ демантовала је логику грандиозних Целина и једну прастару догматску илузију да „квантитет неминовно генерише квалитет“, да високо-урбанизоване средине представљају  „стварну силу развића“, да једино њима, са наводним правом, припада „историјска перспектива“.

На овогодишњем конкурсу „Етичка дилема 2024/2025“, у организацији престижног удружења „Достигнућа младих за Србију“, селектована су 63 ученичка рада из 49 пријављених школа, а победу је однела Теа Милетић, ученица III-г одељења наше Школе, док су ученице Теодора Милићевић и Кристина Аврамовић (III-г) похваљне за своје радове. И не би требало, „није логично“, није социолошко-економски прихватљиво да једна тако мала школа ПО ДРУГИ ПУТ има лаурета на поменутом такмичењу. Да се подсетимо, први пут је победу однела Јана Домановић, у школској 2021/22. години.

Теа Милетић, смирена, блага и бескрајно фокусирана, чије биће непрекидно зрачи плаветно-топлом ведрином самог Драгачева, створила је рад, једну праву малу етичку студију, која ће чланове жирија на овогодишњој „Етичкој дилеми“, напросто, оставити без текста. Апсолутно једногласном одлуком жирија, рад је проглашен као „есеј без премца“, као рад који засењује друге, који је особен, који је другачији, који је изузетан. Ми, који имамо ту привилегује да познајемо Теу, знамо да је овај рад израз саме њене нутрине.

Дозволите нам да наведемо речи госпође Катарине Бабић, организатора и председника комисије за проглашења овогодишњих победника: „Рад одликује јасна разрада дилеме која циља на могуће измирење пословног и етичког плана. Утилитаристичка перспектива из које ће се тражити решење примењена је с разумевањем, и притом је критички нијансирана: тражи се, да цитирамо, „реална етичка вредност а не ‘празна прича’, паучинасто ткање наших мисли и жеља”. Отуда долази још један квалитет овог рада: уверљива реалистичност у приступу и решењима, што значи да су применљива у конкретној ситуацији малог занатског погона чији су ресурси да опстане на захтевном тржишту прилично ограничени, и што је можда важније, не захтевају високу професионализацију већ се претежно ослањају на сопствене снаге и могућности које се са сваким новим пословним потезом отварају. Предложене мере се, дакле, уводе постепено, у ефектима ослањају једне на друге, и та њихова јасна разрада чини ово писање веома доследним. Свако предложено решење је конкретно и промишљено аргументовано, размотрено и са аспекта противаргумената и последица могућег неуспеха.

У есеју је присутан лични тон, емоционална обојеност која не омета логичку композицију рада јер смера на то да појача емпатију читаоца и да нагласи ионако ефектне поенте. Снажан глас се даје оном најважнијем што покреће читав пројекат, а то је непрекидно оживљавање почетне мотивације и оригиналан обрт…“

Приликом одбране рада, замишљеног као „on line“-интервју, Теа је успела да прође кроз тенденциозно-тензионо конципиран дијалог, с мноштвом неугодних и захтевних питања, да остане верна властитим уверењима и темељној идеји рада, да буде јака у смирености, да буде моћна у својој благости и неумољива у свој намери, да стане иза сваког слова свог рада.

Укус победе мења. Планирамо даље, амбиције сустижу једна другу. Већ се почиње са „лаганим припремама“ за „Етичку дилему 2025/26“. Мерачимо и „Српску филозофску Олимпијаду“, 2025/2026. Имамо са киме, а знамо и како.

У инат логици времена!

Професор филозофије и Теин ментор,

Ђулијано Ђулић