У уторак, 3. октобра 2017. године, у склопу додатних активности, почела је са радом филозофска секција Средње школе „Драгачево“. По први пут од њеног оснивања, ученици имају прилику да учествују у облику рада који, сасвим сигурно, излази из оквира редовне наставе предмета филозофије.

Велика тема око које се, тренутно, сажима рад секције јесте однос између филозофије и филма. Наиме, не једном је током часова примећено да неке филозофске идеје и одређени филозофски садржаји имају крајње пластичан израз у овом или оном филмском остварењу. Уочено је да су неки филмови наглашено филозофични и да нам, једноставно, могу помоћи приликом сусрета са самом филозофијом.

Слободно можемо рећи да је управо магија филма, његова моћ да на упечатљив начин пренесе и изрази филозофске мисли, одлучила о самој секцији, о њеној теми и о њеном покретању. Тако је полазна интуиција о дубљој повезаности између филозофске рефлексије и филмске уметности добила свој замах и простор за даље развијање: и то у кабинету бр. 27, сваког уторка – са почетком у 13.30 часова.

Иначе, сама тема, однос филозофије и филмске уметности, одавно је постала опште место у савременом и постмодерном филозофском дискурсу. Филм привлачи филозофску пажњу, безмало, више од једног века. Продукција веома сложених студија о филозофским аспектима филма, о рефлексивној особености филмског језика, о специфично филозофском искуству филма, о филозофском мишљењу унутар филма и промишљању филозофских тема путем филма, данас поприма дивергентну форму.

Тешко је издвојити неко важније име из света савремене филозофије, а да није реч о мислиоцу који отворено приступа промишљању филма. Потсетимо само на неке од њих: Хајдегер, Сартр, Бењамин, Фуко, Делез, Хабермас, Слотердијк, итд. Број самих синеаста који осећа потребу за развијањем експлицитних студија о изразито филозофском темама није ништа мањи: Ејзенштајн, Бергман, Годар, Тарковски, Фелини, Бертолучи, Вендерс, Џармуш, Линч.

Амбиција филозофске секције у нашој школи је двострука и прилично нескромна: намера нам је да овладамо вештином филозофског читања филма као и умећем филмског промишљања стварности. Разлози такве амбициозности су, такође, двоструки:

1.  Начин на који филм издваја сопствени предмет, а поготово начин на који понире у његову непосредност, јесте искуство које је обавезујуће за сваку живу спознају;

2. Филмска уметност се одавно намеће као незаобилазни инструмент филозофске дидактике. Желимо, да у властитом искуству и током рад филозофске секције, одмеримо овакве претензије филма.

Користимо прилику да истакнемо и нагласимо једну врло важну чињеницу: тврдо језгро и прву поставу филозофске секције у нашој школи чине следећи ученици:

1 . Бркић Петар, 4 г

2 . Броћић Филип, 4 г

3 . Лазовић Давид, 4 г

4. Миливојевић Маријан, 4 г

5 . Шушић Давид, 4 г.